До деведесетих година прошлог века, људи су се
информисали о свим новостима и информацијама, из новина, сa радија и преко
телевизије. Данас, ситуација је много другачија, јер не прође дан, а да ко зна
колико пута не поменемо интернет. Ова реч постала је део наше свакодневнице,
било да говоримо о информисању, забави, проналаску информација, скидању слика,
музике, филмова, реклами и многим другим потребама.
Шта је интернет?
Интернет је светска, глобална рачунарска мрежа, која повезује највећи број рачунара на свету. Постао је популаран широм света, захваљујући комуникационим могућностима и садржајима који се могу на њему пронаћи. Приступ интернету и његовим сервисима, омогућен је свим корисницима, под условом да имају потребну хардверску опрему, инсталиране потребне програме за приступ интернету и да су регистровани (претплаћени на услуге интернета) код компанија, које су за овлашћене за повезивање са интернетом.
Сазнајте ко је власник интернета?
Интернет нема власника. Ниједна држава нити институција нема власт над његовом целином. Постоје само поједине државе, фирме и институције које су власници комуникационих линија или опреме која се користи у раду интернета. Једино што се решава централизовано јесу адресе, пошто сваки рачунар у интернет мрежи мора имати свој идентификациони број. Тим послом се бави Интернет друштво, а у њему раде људи углавном добровољно.
Шта је интернет?
Интернет је светска, глобална рачунарска мрежа, која повезује највећи број рачунара на свету. Постао је популаран широм света, захваљујући комуникационим могућностима и садржајима који се могу на њему пронаћи. Приступ интернету и његовим сервисима, омогућен је свим корисницима, под условом да имају потребну хардверску опрему, инсталиране потребне програме за приступ интернету и да су регистровани (претплаћени на услуге интернета) код компанија, које су за овлашћене за повезивање са интернетом.
Сазнајте ко је власник интернета?
Интернет нема власника. Ниједна држава нити институција нема власт над његовом целином. Постоје само поједине државе, фирме и институције које су власници комуникационих линија или опреме која се користи у раду интернета. Једино што се решава централизовано јесу адресе, пошто сваки рачунар у интернет мрежи мора имати свој идентификациони број. Тим послом се бави Интернет друштво, а у њему раде људи углавном добровољно.
Да
ли знате како је настао интернет?
Потомак интернета је рачунарска мрежа ARPANET, која је формирана у САД 1969. године. Кључна година за настанак интернета је 1990. година, када је Национална научна фондација Америке, представила пројекат умрежавања тада постојећих мрежа, прво на националном нивоу, а потом и на светском нивоу, повезујући мреже које су тада постојале: EARN, NORDUnet, FUNET и JANET. Тако је настао Интернет, какав ми данас познајемо и користимо. Дакле, интернет је настао повезивањем тада постојећих рачунарских мрежа у свету.
Потомак интернета је рачунарска мрежа ARPANET, која је формирана у САД 1969. године. Кључна година за настанак интернета је 1990. година, када је Национална научна фондација Америке, представила пројекат умрежавања тада постојећих мрежа, прво на националном нивоу, а потом и на светском нивоу, повезујући мреже које су тада постојале: EARN, NORDUnet, FUNET и JANET. Тако је настао Интернет, какав ми данас познајемо и користимо. Дакле, интернет је настао повезивањем тада постојећих рачунарских мрежа у свету.
У изради овог чланка делимично је коришћена је следећа литература:
-Вујић С. Рачунарство и информатика, Микро књига, Београд, 2001.;
-Васић Ж., Ђисалов И., Каруовић Д., Ђуришић М. Техничко и информатичко образовање за 6. разред, Логос, Београд, 2012.
-Вујић С. Рачунарство и информатика, Микро књига, Београд, 2001.;
-Васић Ж., Ђисалов И., Каруовић Д., Ђуришић М. Техничко и информатичко образовање за 6. разред, Логос, Београд, 2012.